Šta "Fejsbuk" radi našoj deci

​

Jedna od stavki u ovoj studiji bio je i "Fejsbuk". Tvengi se poziva na studiji među učenicima koledža u SAD koja je pokazala da su se osećali utoliko nesrećnije, ukoliko su više koristili "Fejsbuk" - mada osećanje da su nesrećni nije dovelo do toga da više koriste "Fejsbuk".

Društvene mreže poput "Fejsbuka" obećavaju povezivanje s prijateljima. Portret aj-generacije, proizašao iz analize podataka, međutim, prikazuje usamljenu, dislociranu generaciju. Tinejdžeri koji koriste društvene mreže svaki dan, ali ređe viđaju prijatelje, skloni su da potvrde sledeće iskaze: “često se osećam usamljeno”, “često imam osećaj da sam isključen”, “često poželim da imam više prijatelja”. Osećanje usamljenosti među tinejdžerima dostiglo je vrhunac 2013. i ostaje na tom nivou.

​

Ovo ne mora da znači da su, na individualnom nivou, deca koja su često onlajn usamljenija od dece koja su ređe na internetu. Tinejdžeri koji provode više vremena na društvenim mrežama, u proseku, provode više vremena i u ličnom kontaktu s prijateljima. Veoma društveni tinejdžeri društveniji su u obe sredine, i obrnuto. Ali na generacijskom nivou važi sledeće: kada tinejdžeri provode više vremena na telefonu, a manje u ličnoj interakciji, usamljenost je češće slučaj.

Baš kao i depresija. Posledice aktivnosti na mobilnim uređajima su očigledne, piše Tvengi: što više vremena tinejdžeri gledaju u ekran, to su veći izgledi se kod njih pojave simptomi depresije.

Rizik od samoubistva

I tu nije kraj.

Tinejdžeri koji provode tri i više sati dnevno baveći se elektronskim uređajima izloženi su 35 odsto većem riziku od samoubistva, odnosno planiranja samoubistva (znatno veći rizik nego kod gledanja televizije). Jedan podatak posredno, ali neverovatno jasno ilustruje sve veću izolovanost današnje dece: od 2007, stopa ubistava među tinejdžerima jeste opala, ali se zato stopa samoubistva povećala. Kada su tinejdžeri počeli da provode manje vremena zajedno, bili su izloženi manjoj opasnosti da se ubijaju međusobno, ali je zato rizik od samoubistava porastao.

​

Ipak, Tvengi upozorava da depresija i samoubistvo imaju mnogo razloga i da preterano korišćenje tehnologija sasvim sigurno nije jedini.

Devojčice na svojim plećima nose najveći teret

Kakva je veza između smartfona i očigledne psihološke krize ove generacije, pita Tvengi? Osim što omogućavaju deci da budu u vezi 24 sata dnevno, društvene mreže pojačavaju vekovne strepnje tinejdžera da će biti isključeni. Danas mladi možda ređe odlaze na žurke i manje su stvarno zajedno, ali kada se okupe oni to revnosno dokumentuju na "Snepčetu", "Instagramu", "Fejsbuku". Oni koji nisu pozvani i te kako su toga svesni. Samim tim, broj tinejdžera koji se osećaju isključeno dostigao je vrhunac.

Taj trend je naročito izražen među devojčicama. One češće koriste društvene mreže, zbog čega i češće imaju priliku da se osete isključenim i usamljenim kada vide da se društvo sastalo bez njih. Njihova psiha dodatno strada kada posle postavljanja sadržaja na društvenoj mreži očekuju koliko će lajkova dobiti.

​

Devojčice na svojim plećima nose i najveći teret kada je reč o porastu simptoma depresije među današnjim tinejdžerima, ali je i procenat samoubistava veći među devojčicama.

Teže posledice po tinejdžerke možda su ukorenjene u činjenici da su one u većoj meri izložene sajber mobingu, piše Tvengi. Dečaci su više skloni da fizički maltretiraju jedni druge, dok devojčice to pretežno čine podrivajući žrtvin društveni status i odnose. Društvene mreže tinejdžerkama nude platformu na kojoj mogu da izražavaju agresiju na način kako to one žele, klevećući druge devojčice i isključujući ih iz društva.

​

Kompanije koje pokreću društvene mreže svakako su svesne tih problema i donekle su i preduzele mere sprečavanja sajber mobinga. Ali njihovi različiti motivi su, u najmanju ruku, složeni. Nedavno procureli dokument na "Fejsbuku" pokazao je da se kompanija hvalila oglašivačima da može da odredi emocionalno stanje tinejdžera na osnovu njihovog ponašanja na sajtu, pa čak i da ukaže na “momente kada je mladima potrebno nešto da im ojača samopouzdanje”. "Fejsbuk" je priznao da dokument postoji, ali je porekao da nudi “alatke kako bi se doprlo do ljudi na osnovu njihovog emocionalnog stanja”.

​

Više smatrfona, manje zdravog sna

Jedan deo istraživanja bavi se i snom. Tvengi upozorava da pametni telefoni uskraćuju tinejdžerima san: mnogi uglavnom spavaju manje od 7 sati dnevno, iako stručnjaci za san tvrde da bi deca u tom uzrastu trebalo da spavaju oko 9 sati.

Deca koja koriste smartfon i slične uređaje neposredno pred spavanje izložena su većem riziku od nedostatka sna, a taj san je često nekvalitetan. Osim toga, kod ove dece postoji dvostruko veći rizik da budu pospani tokom dana.

Elektronski uređaji i društvene mreže naročito remete san, navodi Tvengi. Tinejdžeri koji natprosečno mnogo čitaju knjige i časopise izloženi su manjoj opasnosti da budu neispavani - čitanje ih ili uspava, ili odlože knjigu pre nego što će zaspati. Gledanje televizije nekoliko sati dnevno samo je u maloj meri povezano s nedostatkom sna. A magičnoj privlačnosti pametnog telefona često je preteško odoleti.

​

Šta bi vam savetovao Stiv Džobs

Džin Tvendži na kraju upozorava da je veza između depresije i korišćenja smartfona dovoljno jaka da bismo zaključili da roditelji treba da opominju decu da isključe telefon. Čak je i Stiv Džobs ograničavao svojoj deci korišćenje uređaja koji je stvorio.

Jer, adolescencija je od ključnog značaja za razvoj socijalnih veština; kada tinejdžeri provode manje vremena u direktnom kontaktu s prijateljima, oni imaju manje prilike da ih vežbaju. U narednih 10 godina možda će biti više ljudi koji će umeti da upotrebe odgovarajući emotikon, nego onih koji će umeti da naprave odgovarajući izraz lica u direktnom kontaktu licem u lice.